Dvorište naše škole, jedne tople srijede, točno 13. travnja na Dan škole, postalo je svijet.

Protekle dvije godine sjedili smo u kućama, udisali zrak kroz maske i gledali svijet kroz zamagljene prozore različitih ekrana. Ove godine odlučili smo proputovati u mašti, ali na svježem zraku: djeca, roditelji, prijatelji, Bijelobrdci. Bili smo u susjedstvu u Mađarskoj, dalekoj Kini, Južnoafričkoj Republici, Grčkoj, Americi, Francuskoj, Austriji, Njemačkoj i starom, drevnom Egiptu.

Zajedno, drukčiji, nasmijani i zaigrani, odigrali smo igru zajedništva u različitosti.

Fotografije 

Двориште наше школе, једне топле среде, тачно 13.априла на Дан школе постало је свет.

Протекле две године седели смо у кућама, удисали ваздух кроз маске и гледали свет кроз замагљене прозоре различитих екрана. Ове године одлучили смо пропутовати у машти, али на свежем ваздуху: деца, родитељи, пријатељи, Бијелобрдци. Били смо у комшилуку у Мађарској, далекој Кини, Јужноафричкој Републици, Грчкој, Америци, Француској, Аустрији и Немачкој и старом, древном Египту.

Заједно, другачији, насмејани и заиграни, одиграли смо игру заједништва у различитости.

Фотографије