Osnovna škola Bijelo Brdo

Uvijek i u svemu postoji onaj zadnji dan za koji često ne vjerujemo da će doći, ali on neminovno dolazi i često nas ostavi zatečene, no ostaje ono što smo u životu napravili i utisak koji smo iza sebe ostavili. 

Dvanaest godina ravnatelja Dušana Rađenovića utkano je u ovu školu i mi ćemo ih pamtiti kao dane u kojima smo radili, dobro se družili i mogli biti ono što jesmo.

Svatko od nas pamtit će ga na svoj način, kao što i svi mi ostavljamo tragove u drugima, no činjenica je da nam je profesor Dušan Rađenović ostavio u naslijeđe modernu i dobro opremljenu školu. Učitelje koji znalački i rado rade svoj posao pa nam učenici uspješno završavaju srednje škole i postaju uspješni studenti što je i najvažnije.

Profesoru Dušanu Rađenoviću želimo zdravu i dugu mirovinu, za što smo mu poklonili bicikl uz želju da se još dugo vozi bjelobrdskim ulicama i da nas ne zaboravi kao što ni mi nećemo zaboraviti njega, da se ne potvrdi Štulićev stih „Jednog dana nema me da nikada ne dođem….

Naša škola je oduvijek poštovala svoje umirovljenike koji će biti dio nas dok god to oni mogu i žele, i to tako treba ostati jer smo svi mi dio prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koja će biti onoliko dobra koliko mi svi sami u tome sudjelujemo i želimo.

Novi ravnatelj naše škole je profesor povijesti Miloš Katanić čiji mandat ćemo početi stihovima Jovana Jovanovića- Zmaja

Gde ja stadoh ti ćeš poći!

Što ne mogoh ti ćeš moći!

                                                                           Aleksandar Kovačević

Након 40 година рада у просвети и 12 година на челу наше школе, одласком у заслужену пензију, од добро познатих школских ходника и учионица опростио се директор школе, Душан Рађеновић.

 Увек и у свему постоји онај задњи дан, за који често не верујемо да ће доћи, али он неминовно долази и често нас остави затечене, но остаје оно што смо у животу направили и утисак који смо иза себе оставили. 

Дванаест година директора Душана Рађеновића уткано је у ову школу и ми ћемо их памтити као дане у којима смо радили, добро се дружили и могли бити оно што јесмо.

Свако од нас памтиће га на свој начин, као што и сви ми остављамо трагове у другима, но чињеница је да нам је професор Душан Рађеновић оставио у наслеђе модерну и добро опремљену школу. Учитеље који зналачки и радо раде свој посао па нам ученици успешно завршавају средње школе и постају успешни студенти што је и најважније.

Професору Душану Рађеновићу желимо здраву и дугу пензију, за што смо му поклонили бицикл, уз жељу да се још дуго вози бјелобрдским улицама и да нас не заборави као што ни ми нећемо заборавити њега, да се не потврди Штулићев стих „Једног дана нема ме да никада не дођем…."

Наша школа је одувек поштовала своје пензионере који ће бити део нас док год то они могу и желе, и то тако треба да остане јер смо сви ми део прошлости, садашњости и будућности која ће бити онолико добра колико ми сви сами у томе учествујемо и желимо.

Нови директор наше школе је професор историје Милош Катанић чији мандат ћемо почети стиховима Јована Јовановића- Змаја

Где ја стадох ти ћеш поћи!

Што не могох ти ћеш моћи!

                                                                         Александар Ковачевић