Osnovna škola Bijelo Brdo

Djeca kao djeca, u razgovoru često kažu da ne vole školu i da im je u školi dosadno, ali čitajući njihove sastave o tome kakav učitelj treba biti, može se samo doći do zaključka da djeca žele učiti, ali na svoj način, koji mi kao učitelji moramo otkriti i primijeniti.  Što ćemo im ostaviti i kako ih pripremiti za budućnost, najviše ovisi o znanju i zalaganju baš nas učitelja, koji uz njihove roditelje moramo biti potporni stupovi koji će podignuti naše najmlađe na razine s kojih će moći bolje vidjeti i razumjeti.

Biti učitelj je stresno i zahtjevno, jer učitelj uvijek mora biti 100% u svom poslu, okružen stalno zahtjevnim „klincima“ koji traže svoj dio pažnje, koji su različiti i „svak na svoju ruku“, a učitelj je samo jedan već onakav kakav jest.

Veliki, mudri Lao- Tse je još u šestom stoljeću prije nove ere rekao:

„ Ne predaje učitelj ono što želi, ne predaje učitelj ono što zna, učitelj predaje ono što jest.“

Poznati slikar, čovjek koji je svijet vidio drukčije, Pablo Picasso je dodao, kako to već sa znanjem koje se nagomilava biva: „Tko želi nešto naučiti, naći će način; tko ne želi, naći će izliku.“

Na kraju, mislim da bi važilo i mišljenje Dana Milmana koji kaže: „Kad je učenik spreman, učitelj se prikazuje posvuda.“

Učenje je proces u kojemu ni učitelji, a ni učenici nisu isti, put pred nama nepoznat, ali omeđen i označen stoljećima koraka, pokušaja, uspjeha i pogrešaka.

Djeca nas upoznaju različite, onakve kakvi jesmo i imaju za svakog od nas svoje mišljenje, ali vjerujem da smo im svi dragi i će nas se rado sjećati kad im padnemo na pamet u neka buduća vremena kad im više ne budemo trebali. Trebamo se samo sjetiti svojih učitelja.

     Mi, učitelji OŠ Bijelo Brdo, s našim radnim kolegama, proveli smo „naš dan“ na izletu u Srbiji, gdje smo posjetili manastire Ravanicu i Hopovo, popili kavu u banji Vrdnik, ručali na Vidikovcu, prošetali se Novim Sadom, pjevali dva i pol sata i sretni se vratili svojim kućama i novim obavezama.

Naravno da smo i mi nešto naučili, jer čovjek uči sve dok je živ. I kad nisi u školi, opet nešto učiš. Ne treba samo štrebati i plašiti se testova i loših ocjena, jer na kraju nam ocjenu daje život sam i naše vlastito zadovoljstvo onim što jesmo.

A bili smo zadovoljni, kao što su zadovoljni i naši učenici kad zajedno idemo na ekskurzije, što svjedoče osmjesi na licima svih nas. 

Aleksandar Kovačević, prof.

Fotografije

     У више од 100 земаља света се 5. октобра слави као Светски дан учитеља. Прогласио га је УНЕСKО 1994. године препознавши важност учитеља за укупни раст и здравље друштва, јер су учитељи увек други родитељи, а пречесто и једини који се брину за одгој и образовање оних који нас наслеђују. Тај дан би требао бити подсетник на све оно што учитељи јесу и што би још требали бити, а посебно на важност рада учитеља, њихов материјални и друштвени статус и често неправедно потцењивање рада и труда оних без којих би напредак друштва био немогућ.

Деца као деца, у разговору често кажу да не воле школу и да им је у школи досадно, али читајући њихове саставе о томе какав наставник треба бити, може се само доћи до закључка да деца желе да уче, али на свој начин, који ми као наставници морамо да откријемо и примењујемо. Шта ћемо им оставити и како их припремити за будућност, највише зависи о знању и залагању баш нас учитеља, који уз њихове родитеље морамо бити потпорни стубови који ће подигнути наше најмлађе на нивое са којих ће моћи боље видети и разумети.

Бити учитељ је стресно и захтевно, јер наставник увек мора бити 100% у свом послу, окружен стално захтевним "клинцима" који траже свој део пажње, који су различити и "свак на своју руку", а наставник је само један већ онакав какав јест .

Велики, мудри Лао- Тсе је још у шестом веку пре нове ере рекао:

"Не предаје наставник оно што жели, не предаје наставник оно што зна, наставник предаје оно што он јесте."

Познати сликар, човек који је свет видео другачије, Пабло Пикасо је додао, како то већ са знањем које се нагомилава бива: "Ко жели нешто научити, наћи ће начин; ко не жели, наћи ће оправдање. "

На крају, мислим да би важило и мишљење Дана Милмана који каже: "Кад је ученик спреман, учитељ се приказује свуда."

Учење је процес у којему ни учитељи, а ни ученици нису исти, пут пред нама непознат, али омеђен и означен вековима корака, покушаја, успеха и грешака.

Деца нас упознају различите, онакве какви јесмо и имају за сваког од нас своје мишљење, али верујем да смо им сви драги и ће нас се радо сећати кад им паднемо на памет у нека будућа времена кад им више не будемо требали. Требамо се само сетити својих учитеља.

Ми, учитељи ОШ Бијело Брдо, с нашим радним колегама, провели смо "наш дан" на излету у Србији, где смо посетили манастире Раваницу и Хопово, попили кафу у бањи Врдник, ручали на Видиковцу, прошетали се Новим Садом, певали два ипо сата и сретни се вратили својим кућама и новим обавезама.

Наравно да смо и ми нешто научили, јер човек учи све док је жив. И кад ниси у школи, опет нешто учиш. Не треба само штребати и плашити се тестова и лоших оцена, јер на крају нам оцену даје живот сам и наше сопствено задовољство оним што јесмо.

А били смо задовољни, као што су задовољни и наши ученици кад заједно идемо на екскурзије, што сведоче осмеси на лицима свих нас.

Александар Ковачевић, проф.

Фотографије